Bili smo zaista dosta zauzeti u 2011. godini i uradili smo lepe poslove na koje smo ponosni. Imali smo priliku da uredimo kej u Novom Sadu i da ga načinimo moderno uređenim i ozelenjenim delog grada.

Kako sada kej izgleda možete videti na slikama na ovom linku.

Pored keja, radili smo ozelenjavanje i samog centra Novog Sada. Trg Slobode u Novom Sadu je postao bogatiji i zeleniji, samim tim i lepši i vedriji u očima naših sugrađana.

Pored Novog Sada, imali smo priliku da radimo jedan vrlo zanimljiv projekat u Bačkom Petrovcu. U pitanju je novi Aqua Park i njegova kompletna infrastruktura. Kako smo uredili Aqua Park možete videti na slikama na linku.

Bili smo na sajmu i ove godine kao i prethodnih godina, sjajni utisci. Nastavljamo sa našom ponudom Topijarnih formi. Više informacija i više fotografija možete videti na stranici Ino partner.

Na slici možete videti poznati Chicago City Hall. Ovo je projekat iz 2001. godine koji je izvela firma Greenroof System.

Ovakvi zeleni krovovi pružaju mnogo bolju termičku i akustičnu izolaciju od običnih krovova na zgradama. Takođe koriste i padavine pa na taj način rasterećuje odvode vode. Postoje dve vrste zelenih krovova: intenzivni i ekstezivni. Intenzivni zeleni krovovi omogućavaju podizanje i parka sa čitavim ekosistemom na krovu, dok su ekstezivni krovovi prostija varijanta ovih zelenih krovova, zemljište se nanosi u tanjem sloju i na taj način se dobija zdravija okolina.

Jedan od najpoznatijih zelenih krovova u svetu je Chicago City Hall koji je kombinacija ekstenzivnog i intenzivnog zelenog krova. Možete videti više slika ovakvog krova ispod ovog teksta. U Barseloni je poslednjih godina izuzetno popularno građenje zelenih krovova.

[salbumphotos=148,160,4,y,y,title,left]

Drvo breskve u cvetanju

Pre svega, voćar – amater ima sasvim druge polazne osnove prilikom organizovan proizvodnje voća. Isto tako po tome se razlikuju proizvođači na manjim povrišinama od organizacija koje podižu komercijalne plantaže. Za krupne proizvođače voća presudni su optimalni prirodni uslovi i zahtevi tržišta.

Za voćare – amatere to nije najvažniji kriterijum. Izbor vrsta i sorti treba usaglasiti s prirodnim uslovima, ali pri tome oni čak ne moraju uvek da su optimalni. Kod nas gotovo svuda mogu da uspevaju kontinentalne vrste voćaka. Neke koštičave vrste voćaka – breskva i kajsija zahtevaju topliju klimu, što pri izboru vrsti voćaka treba imati na umu. Svuda gde vinova loza uspeva, tamo i ove voćke mogu da se gaje, tj. u vinogradarskoj zoni.

Što se tiče izbora sorti za gajenje, tu praktično i nema problema.

Svi rasadnici, uglavnom proizvode sorte voćaka dobrog kvaliteta. Prilikom njihovog izbora treba se rukovoditi ličnim potrebama i njihovom prilagodljivošću za konkretne uslove.

Drvo

1.  Iskopati rupu veličine (0,8×0,8×0,8 m do 1x1x1 m) te vratiti deo zemlje nazad u rupu, koliko je potrebno da biljka sa busenom bude na istoj dubini kolika je bila i u prirodi (biljka se može zasaditi do 5 cm dublje).

2.  Odvezati i izvaditi sargiju (pakovanje) uz pažnju da busen ostane kompaktan. Ovaj korak važi za biljke koje se sade sa busenom, jer se lišćarske sadnice mahom vade bez busena.

3.  Dodati rahle zemlje u visini busena. Da bi se istisnuo vazduh i da bi sadnica stajala stabilno, potrebno je nagaziti zemlju oko busena.

4.  Pristupiti izradi tzv. “tanjira’ za zalivanje oko sadnice. Najčešće se izrađuje prečnika oko Ǿ=1m, a stranice su mu visoke 10-15 cm. Biljku posle sadnje dobro zaliti. Poželjno je sadnicu ankerisati.

5.  Sadnice bez busena (koje imaju gole žile) potrebno je pre sadnje orezati da bi im se smanjila vegetaciona masa

sadjenje

Kad je vreme sađenja?

Vreme sađenja sadnice voćaka može se uspešno vršiti, po pravilu, za sve vreme zimskog mirovanja; od završetka vegetacije u jesen, pa sve do kretanja vegetacije – u proleće. Međutim, u predelima umerene zone, zima nije pogodna za sađenje sadnica voćaka (osim retkih izuzetaka), jer je zemljište zamrznuto, te se samo sađenje ne može izvršiti ni lako ni pravilno.

Prema tome, u praksi, ostaju za sađenje samo dva perioda u kojima se ono treba obaviti – pozna jesen i rano proleće. Zima u tu svrhu može doći u obzir jedino u slučaju da je izuzetno povoljna i da vremenske prilike i zemljište omogućuju da se voćke posade pravilno i relativno lako.

U našim klimatskim uslovima, ako su pripreme zemljišta blagovremeno obavljene, najbolje je jesenje sađenje sadnica voćaka. Njime se postiže bolji prijem sadnica, jer na presecima žila ranije počinje da se formira kalus kao i masa sitnijih žilica. Osim toga, zimske mrazeve, sadnice bolje podnose tako, nego kad su utrapljene.

U jesen se sadnice voćaka ne sade ako:

* je zemljište zbijeno zbog slabe pripremljenosti
* ako su česte golomrazice
* ako su sadnice sa plitkim korenom
* ako postoji bojazan po plavljenja površine

Prolećna sadnja voćnih sadnica može biti dovoljno uspešna samo ako se izvrši blagovremeno, tj. vrlo rano – krajem februara i pošetkom marta. U poređenju sa jesenjim, ovo sađenje ima samo jednu prednost: već pripremljeno zemljište postaje rastresitije, mekše i podesnije jer je preko zime izloženo uticaju mrazeva. Ako se u proleće zakasni sa sadnjom, primanje je lošije, sadnice se lošije razvijaju, a vegetaciju počinju kasnije. U izvenim slučajevima izbegava se ugušivanje voćaka zbog zabarivanja.

Nije preporučljivo sadnju raditi šablonski – treba izbegavati šablonsku primenu određivanja vremena saženja voćnih sadnica na stalnom mestu. Najbolje je voditi se uslovima i karakteristikama pojedinačnih voćki, jer to najviše doprinosi uspešnom primanju i razvoju voćaka.

Letnji radovi

Leti biljka ima više raznobojnih cvetova, a manje listova. Kada viseće biljke postanu predugačke ili se pojedine biljke više razviju od ostalih, grane  treba oblikovati makazama. Izdanci će se razgranati i brzo će se pojaviti novi pupoljci.

Posle nevremena i grada pregledati biljke i izlomljene i oštećene listove treba ukloniti. Oni najčešće ne mogu da se oporave i lako istrunu, pa prete da zaraze celu biljku. Polomljene grane se odmah odsecaju, da bi zdrave bile napredne.

Tokom leta, vetar praćen nevremenom može da pomeri saksije, pa čak i da ih prevrne. Što su biljke veće i što je zemlja vlažnija, utoliko su i saksije teže. Da bi se izbegla neprijatna iznenađenja, redovno proveravati stabilnost žardinjera duž gelendera.
Biljka gubi mnogo energije, ako seme sazreva u uvelim cvetovima. Stari cvetovi mogu da strunu posle kiše i da se pretvore u leglo raznim gljivicama. Isto tako kad se biljka zaliva treba voditi računa da se ne kvase listovi i cvetovi, već samo zemlja. Na taj način izegavamo infekcije, a i listove neće sparušiti jako sunce.

Tokom leta korenje baštenskog cveća je žedno.Kad je jako topo biljka se može zalivati dva ili više puta nedeljno. Kada je kišovito zalivanje se proređuje. Najbolje je svakodnevno ispitivati prstima vlažnost. Ili jednostavno podignite saksije, one suve su lagane, a vlažne teže.

Leto je period intezivnog razvoja biljaka. Sada biljke formiraju veliki broj cvetova, a poneke čak i plodove. Zbog toga je vrlo važno prihraniti biljke potrebnim đubrivima. Biljke koje obilno cvetaju potrebno je đubrivo sa velikim sadržajem fosfora(P), a za formiranje listova neophodan je azot(N).

U toku augusta travnjak ne treba kositi previše, odnosno vlati trave treba da ostanu duže, kako travnjak posle duže suše ne bi potamneo. Zalivanje je najbolje obavljati noću i to dubinski, da vlaga ne bi prebrzo isparila.

Zemljište

Zemljište je značajan prirodni činilac u ostvarivanju uspeha u proizvodnji voća. Kod nas se sreću razni tipovi zemljišta. Pojedine vrste voćaka imaju i određene zahteve prema osobinama zemljišta. Tako, na primer, suviše vlažna zemljišta i one površine gde se suviše dugo vodi zadržava, nisu za gajenje voćaka.

Vlažnija zemljišta, po pravilu, bolje podnose: jabuka, kruška na dunji, dunja, šljiva, kajsija na šljivi, dok breskva, trešnja, višnja i badem na ovakvim zemljištima teško uspevaju.

Za sve vrste voćaka bolja su umereno vlažna zemljišta, rastresita, plodna i s podzemnom vodom najmanje 1m od površine. Fizičke osobine zemljišta su važnije i one se teže popravljaju od hemijskih svojstava.

Zemljišta se sastoje iz mineralnog i organskog dela. Organski deo čini humus i neraspadnuti delovi Prema količini humusa, razlikuju se:

- vrlo slabo humusna do 1%

- slabo humusna 1 – 3%

- srednje humusna 3.1 – 5%

- jako humusna 5.1 – 10%

Mehanički sastav zemljišta čine fine čestice i isitnjeni delovi stena. Mehanički sastav zemljišta čini  odnos pojedinih frakcija zastupljenih u zemljištu. Zemljišna masa se deli na skelet i sitnu zemlju.

1. Skelet čine:

- čestice veće od 2 cm (kašei)

- čestice od 0,2 do 2 cm (šljunak).

2. Sitnu zemlju čine:

- čestice od 2,0 do 0,25 mm (krupan pesak)

- čestice od 0,25 do 0,02 mm (sitan pesak)

- čestice od 0,02 do 0,002 mm (praškasta glina)

- čestice manje od 0,002  (kolidna glina)